Postoji kafa ...

Postoji kafa ...ona crna. Crna poput života. Tamna i gorka.
A tu je i kafić. Gde kafa nije najvažnija, nego susret . Razgovor. Dvoje ljudi koji pričaju, pričaju i pričaju...i jednog dana ta kafa dobije drugi smisao. Pretvori se u osećaje. To više nije samo jedna kafa, nego je prijateljstvo...čak možda i ljubav ....prema ljudima s kojima ispiajmo kafu. Od tog momenta svaka ispijena šoljica kafe ima značenje. Postaje ona druga osoba i ako ponekad nije prisutna . Postat će sećanje na osećaje. I više nije crna i nije gorka .....