Blog o svemu
ili ničemu. Da li će biti korisno ili ne, sami prosudite, odlučite , čitajte
ili prosto produžite. Svako svet posmatra drugačijim očima. Ima tu raznih pogleda
, istraživačkih, umornih, zadovoljnih ili ono manje zadovoljnih, tužnih, veselih…
i svako svet vizuelizira na svoj način.
Ja posmatram
kroz paučinu. Sad se sigurno pitate zašto baš tako? Prosto je. Prvo vidim ono
što vide svi, zatim provirim kroz onu jednu kockicu i vidim ono što želim da
vidim, jer se fokusiram samo na ono sto je po meni vredno i lepo gledanja.
Hodam uvek uzdignute glave sa osmehom na licu (kao da nemam na ovom bednom
svetu ni jedan jedini problem), ali uvek širom otvorenih očiju.
Dok neki vide samo livadu , ja vidim na livadi šarenilo cveća, zelenu travu, crvenu malu bubamaru , pčelu, lepršavog leptira … dok neki osete samo gradsku prašinu i izduvne gasove, ja osetim miris divlje kamilice, ljubičice, ili pak lavande, sveže pokošene trave ili miris sveže zemlje posle letnje tople kiše.
Volim sitnice i detalje, jer na kraju krajeva uvek sitnice čine život lepšim.
Čemu ovaj blog? Želim da vam dočaram sitnice, male neprimetne kockice, želim da pomognem da vidite svet mojim očima i da shvatite da na skali boja postoje prelepe nijanse. Pokušaću da vas savetujem kako lakše da živite u ovom surovom svetu. Pisaću o svemu sto mi padne na pamet, o ljudima, dešavanjima, deliću recepte, savete /neke svoje , neke tuđe/ možda vas nasmejem , zabrinem ,rasplačem a možda mnogo puta se i nećete složiti sa mnom … opet je sve na Vama koji čitate da odlučite koristilo vam je ili nije.
Trudiću se zadržati Vas na blogu … to je jedino što mogu.
