Gde smo dogurali ?

UInapred se izvinjavam na recniku koji cu da koristim .....

 Nemam pojma ni kako da se izrazim , ali gadi mi se vise izaci cak i na ulicu!
Mobilni, tableti , ovo -ono... pa *bem ti zivot vise! Tacno se osecam kao degenerik u svom okruzenju! Gde god pogledam svi tipkaju i tipkaju! Putujem autobusom tipkaju, idem ulicom tipkaju, sedim u parku -tipkaju, izadjem u grad tipkaju , juce odem sa malom do lekara JBT DECA TIPKAJU! Halo ?!!! Nisi jos posteno ni ispao iz mamine guzce a tipka ko pomahnitao, mama ga mazi po glavi a on cak ni ne reaguje! Tacno sam se iznervirala toliko da nisam ustala i premestila na drugi kraj hodnika , mami bi razvukla samarcinu da bi se onesevetila a klincu bi izgazila telefon! Pa *ebo mater jesi bolestan ili nisi ? Tako smo sedele i u kaficu neko vece sa drustvom. Posmatrala sam ljude oko sebe i dosla do zakljucka da sam totalni frik pored njih! Sedimo nas 4 za stolom , /da ne pominjem celi *beni kafic tipka niko ne ebe 5% nikog/ja i drugarica pricamo ni jedna nema mobilni cak ni na stolu /vec uredno negde na dnu torbice / a isto tako sede drugarica i momak i svako svoj tel. maltretira ! Nas dve pricamo , pitamo ih nesto a oni kao da su pali s neke druge vasione na isto pitanje po 5-ti put ono : HA? Sta si pitala ? -E JBG ! Pa nista !!!!!!
Pa majku mu Boziju ! Toliko ti tesko pada da komuniciras uzivo? Sacekace te *ebene drustvene mreze i za 2 sata kad budes stigao kuci ... jb* imam cak i neke fleseve da ti ljudi vode ljubav preko nekih savremenih aplikacija. Sto vise forsiraju pametne sveznajuce telefone to vise se svi zaglupljuju ... Nisam protiv mobilnih ... i ja koristim /nazalost jer moram/ ali kad izadjem negde ili sam medju ljudima da ne kazem prijateljima , ni na kraj pameti mi nije preko mesendzera da komuniciram ili nekih usranih programa! Donela sam jos jedno svoje pravilo !
1. Ako neko tipka bilo sta u mom prisustvu , bez reci cu da ustanem i odem kuci , ta osoba vise sa mnom nece kafu piti !
Ko voli nek izvoli ! Zeljna sam ljudskog smeha, neobaveznog caskanja uzivo / ako neko ne konta u prevodu LIVE/ - i to bez telefona, tableta, laptopa i LCD ekrana s kojim mi vitlaju pred ocima -ko nemoze to da ispostuje nek me se kloni!

A mozda ja previse gledam pa samim tim i previse vidim ...
No pravila su pravila , i necu da ih menjam !
Il se druzi il produzi !!!!!

Uvod

Blog o svemu ili ničemu. Da li će biti korisno ili ne, sami prosudite, odlučite , čitajte ili prosto produžite. Svako svet posmatra drugačijim očima. Ima tu raznih pogleda , istraživačkih, umornih, zadovoljnih ili ono manje zadovoljnih, tužnih, veselih… i svako svet vizuelizira na svoj način.

Ja posmatram kroz paučinu. Sad se sigurno pitate zašto baš tako? Prosto je. Prvo vidim ono što vide svi, zatim provirim kroz onu jednu kockicu i vidim ono što želim da vidim, jer se fokusiram samo na ono sto je po meni vredno i lepo gledanja. Hodam uvek uzdignute glave sa osmehom na licu (kao da nemam na ovom bednom svetu ni jedan jedini problem), ali uvek širom otvorenih očiju.

Dok neki vide samo livadu , ja vidim na livadi šarenilo cveća, zelenu travu, crvenu malu bubamaru , pčelu, lepršavog leptira … dok neki osete samo gradsku prašinu i izduvne gasove, ja osetim miris divlje kamilice, ljubičice, ili pak lavande, sveže pokošene trave ili miris sveže zemlje posle letnje tople kiše.

Volim sitnice i detalje, jer na kraju krajeva uvek sitnice čine život lepšim.

Čemu ovaj blog? Želim da vam dočaram sitnice, male neprimetne kockice, želim da pomognem da vidite svet mojim očima i da shvatite da na skali boja postoje prelepe nijanse. Pokušaću da vas savetujem kako lakše da živite u ovom surovom svetu. Pisaću o svemu sto mi padne na pamet, o ljudima, dešavanjima, deliću recepte, savete /neke svoje , neke tuđe/ možda vas nasmejem , zabrinem ,rasplačem a možda mnogo puta se i nećete složiti sa mnom … opet je sve na Vama koji čitate da odlučite koristilo vam je ili nije.

Trudiću se zadržati Vas na blogu … to je jedino što mogu.